ЗА РОДИТЕЉЕ

05.05.2023

Савети за родитеље – поступање у кризним ситуацијама

Како помоћи деци основношколског узраста?

Будите стрпљиви. Дајте времена детету да се опорави
Саслушајте своје дете сваки пут кад жели да разговара о тешким догађајима
Немојте избегавати одговоре на питања које вам дете поставља и немојте давати нејасне одговоре
Не конкретна питања одговарајте конкретно
Ако дете има потребу за осамљивањем и плакањем, пустите га, али га не остављајте сувише често само у кући, посебно не ноћу
Помозите му да задовољи потребу за сигурношћу – будите поред њега и организујте заједничке активности
Побрините се да се дневне активности одвијају на уобичајени начин
Водите рачуна да дете довољно спава и да се разноврсно храни
Прихватите могућност да ће се ваше дете понашати као да је неколико година млађе
Показујте му љубав чешће него раније
Не љутите се ако вам се чини да је дете постало дрско или непослушно
Немојте га кажњавати ако пропусти неку школску обавезу
Немојте му замерити ако се ноћу умокри или дође у ваш кревет
Искажите оптимистичка очекивања везана за будућност
Подстичите га на активности које иначе воли (спорт, цртање, слушање музике…)

(Извор: Приручник „Психолошке кризне интервенције у образовно-васпитним установама“)

02.03.2023 .

Вебинар за родитеље 23.3.2022. од 16 до 17 часова

,,Како подржати дете у процесу доношења одлуке о избору занимања"

Фондација Темпус организује вебинар за родитеље у вези са избором средње школе

02.12.2022.

Играње видео игара - гејминг

Игра je најважнија активност деце у раним узрастима. Она доприноси развоју целокупне личности детета, његовом интелектуалном, социо-емоционалном, моралном и физичком развоју. Играње представља, на глобалном нивоу, једну од најучесталијих активности деце (свих узраста) на дигиталним уређајима. Захваљујући брзом технолошком развоју, данас је могуће играти видео-игре различитих жанрова, на различитим уређајима (рачунару, конзоли за видео-игре, паметном телефону или таблету), индивидуално или са другим играчима (или групама играча) из било ког дела света и у било које време.

Савремене видео-игре носе са собом бројне ризике који нису постојали код класичних игара, а односе се на ризике коришћења дигиталне технологије уопште. У богатој понуди видео-игара налази се велики број оних које садрже насиље.

Неке видео-игре погодне су за играче свих узраста, друге само за старију децу и млађе тинејџере, док су неке намењене искључиво одраслима.

Када је реч о деци, у избору видео-игара кључну улогу требало би да имају родитељи, односно одрасле особе које учествују у њиховом васпитању и образовању.

Избор видео-игре може бити вођен постојећим стандардима њиховог рангирања (у Европи највише коришћен ПЕГИ систем).

ПЕГИ (енгл. Pan-European Game Information) је паневропски систем за процењивање узрасне примерености садржаја видео-игара, установљен 2003. године од стране Европске комисије. Данас се користи у близу 40 европских земаља, укључујући и Србију.

ПЕГИ систем помаже родитељима да доносе информисане одлуке приликом куповине видео-игара својој деци, на тај начин што садржи ознаке које указују на то ком узрасту је примерена конкретна видео-игра и какав је њен садржај. На пример, уколико се на игри налази ПЕГИ ознака 7, то значи да је намењена деци која имају 7 или више година.

Важно је нагласити да ПЕГИ ознаке не указују на тежину игре (когнитивну захтевност), већ на примереност садржаја игре узрасту: нпр. видео-игра са ПЕГИ ознаком 3 неће садржати било какав неприкладан садржај, али може бити тешка за млађе дете. Исто тако, игра са ознаком ПЕГИ 18 може бити једноставна за игру, али садржи елементе који је чине непримереном за млађе играче.

Основано је запитати се из којих су разлога оне тако привлачне деци. Навешћемо неколико разлога:

садрже динамичке сликекоје се брзо смењују и привлаче пажњу играча
пружају могућност детету да активно контролише догађаје на екрану(за разлику од телевизијских екрана или штампане књиге где је улога детета углавном пасивна)
садрже звучне ефектеи аутоматско приказивање освојених поена
постојање различитих нивоа игре, односно изазова који се постављају пред играче; могућност напредовања и „обарања сопствених рекорда” мотивише играче да наставе са играњем
оригиналност, веродостојност и аутентичност ликова(квалитет анимације, графике)
играње неких врста видео-игара може бити веома узбудљиво, изазвати различите емоције, а сам људски мозак је тако устројен да тежи ка новим, узбудљивим и разноликим искуствима
подстичу играче на такмичење(са собом и другим играчима)
забавне су
новије генерације видео-игара располажу специјалним ефектима, бришући границу између реалног и виртуелног(тзв. игре виртуелне и проширене реалности).

Свим наведеним разлозима требало би додати и тај да су видео-игре популарне у вршњачкој групи, која је важан фактор социјализације младих.

Видео-игре нису у основи лоше. Видео-игре могу бити и добре и лоше, у зависности од типа или жанра игре, времена које се проводи у игрању, циља, постојања равнотеже између игре и осталих активности итд.

Док је већина истраживања видео-игара усмерена на њихове негативне ефекте, резултати новијих истраживања указују на добре стране играња видео-игара:

играње неких типова видео-игара (нпр. брзих акционих) изискује интелектуалне и перцептивне способностикао што су: просторно и периферно опажање, ментална ротација, визуелна пажња, брзо реаговање
током играња неких типова видео-игара (нпр. стратешких) играчи стичу вештине решавања проблема
побољшавају памћење и закључивање
групно играње игара представља специфично социјално искуство, јер се тако упознају нови људи, стичу вештине тимског рада(милиони људи широм света окупљени су у виртуелним групама како би играли одређене видео-игре)
позитивно утичу на расположење, играчи уживају у игри
доприносе истрајности, оснажују самопоуздање, као и ношење са неуспехом.

Приликом играња видео-игара (поготову оних на интернету) деца се могу суочити са бројним ризицима. Који су то ризици?

Зависност од видео-игара јесте један од најозбиљнијих негативних аспеката у вези са играњем видео-игара. Играње видео-игара стимулише лучење допамина (хемијске супстанце коју производи наш организам, а задужена је за регулисање расположења и нивоа енергије) и лако доводи до стварања навике играња, што је карактеристично и за друге активности на дигиталним уређајима које имају интерактивну компоненту (нпр. имејл, четовање). Како описују Смол и Ворган у својој књизи Интернет мозак, „млади дигитални урођеници омамљени су бљештећом графиком и зависни од интензивних визуелних стимулуса који се брзо смењују”.

Прекомерно играње видео-игара може резултирати проблемима са сном, исхраном, слабијим школским постигнућем и тешкоћама у односима са другима. У екстремним случајевима може озбиљно угрозити свакодневно социјално и психолошко функционисање детета.

Светска здравствена организација недавно је зависност од видео-игара препознала као ментални поремећај, иако по том питању не постоји консензус међу стручњацима.

Комуникација са непознатим особама, као ипотенцијалним интернет предаторима (размена приватних порука, четовање у склопу игре или разговори уз помоћ слушалица и микрофона које деца користе током играња).
Изложеност узнемиравању илидигиталном насиљу од стране других играча или групе играча (чему доприноси могућност анонимног отварања профила у онлајн играма).
Изложеност штетним и узрасно непримереним садржајима(видео-игре које садрже насиље, експлицитне сексуалне садржаје, употребу дроге, коцкање). Утицај насилних садржаја у видео-играма на децу предмет је бројних истраживања и, као што је раније речено, не постоје недвосмислени налази.
Дељење личних података са непознатим особама.
Могућност трошења новцатоком играња видео-игара, односно плаћање приступа додатним садржајима или могућностима које нису доступне у бесплатној верзији видео-игре.
Преузимање злоћудног софтвера (malware) или вируса(нпр. преко порука од других играча).

„Родитељска контрола” као начин заштите деце током играња видео-игара?

Све конзоле за играње видео-игара, мобилни уређаји (телефон и таблет) и оперативни системи за рачунаре опремљени су системом за родитељску контролу, који омогућава заштиту приватности и безбедности деце приликом играња, пружајући родитељима могућност да:

изаберу игре којима ће дете моћи да приступи на дигиталном уређају који користи (на основу ПЕГИ или неке друге класификације)
управљају количином времена које дете може да проведе у игрању видео-игара
подесе и контролишу са ким дете комуницира (четује) и размењује податке (нпр. поруке)
контролишу трошење новца приликом играња игара

Препоруке за родитеље деце која играју видео-игре

Увек обратите пажњу на узраст назначен на видео-игри (ПЕГИ ознака или неки други систем ознака, у зависности од земље)
Прочитајте садржај видео-игре, рецензију, коментаре и оцене других корисника, родитеља, експерата.
Идеално би било када бисте сами испробали да играте игру пре него што је дате свом детету; уколико то није случај, учествујте у игри.
Будите поред детета док игра видео-игре, разговарајте са њим о томе шта му се свиђа, а шта не у вези са конкретном игром.
Имајте на уму да приликом играња видео-игара дете може доћи у контакт са непознатим особама/другим играчима.
Објасните детету шта су лични подаци и зашто је важно да их не дели са другима.
Објасните детету зашто неке видео-игре нису примерене за његов узраст.
Договорите се са дететом о томе колико времена седмично може да проведе у игрању видео-игара, односно испред екрана.
Договорите се у које време дете може да игра видео-игре (успоставите правила и доследно их се придржавајте).
Имајте на уму да током играња видео-игре дете има могућност куповине додатних садржаја (који игру могу учинити непримереном дететовом узрасту) и трошења новца.
Примењујте родитељску контролу и друге техничке мере заштите, поготову када је реч о деци млађег узраста.

Комуникација са непознатим особама, као ипотенцијалним интернет предаторима (размена приватних порука, четовање у склопу игре или разговори уз помоћ слушалица и микрофона које деца користе током играња).
Изложеност узнемиравању илидигиталном насиљу од стране других играча или групе играча (чему доприноси могућност анонимног отварања профила у онлајн играма).
Изложеност штетним и узрасно непримереним садржајима(видео-игре које садрже насиље, експлицитне сексуалне садржаје, употребу дроге, коцкање). Утицај насилних садржаја у видео-играма на децу предмет је бројних истраживања и, као што је раније речено, не постоје недвосмислени налази.
Дељење личних података са непознатим особама.
Могућност трошења новцатоком играња видео-игара, односно плаћање приступа додатним садржајима или могућностима које нису доступне у бесплатној верзији видео-игре.
Преузимање злоћудног софтвера (malware) или вируса(нпр. преко порука од других играча).

„Родитељска контрола” као начин заштите деце током играња видео-игара? Све конзоле за играње видео-игара, мобилни уређаји (телефон и таблет) и оперативни системи за рачунаре опремљени су системом за родитељску контролу, који омогућава заштиту приватности и безбедности деце приликом играња, пружајући родитељима могућност да:

изаберу игре којима ће дете моћи да приступи на дигиталном уређају који користи (на основу ПЕГИ или неке друге класификације)
управљају количином времена које дете може да проведе у игрању видео-игара
подесе и контролишу са ким дете комуницира (четује) и размењује податке (нпр. поруке)
контролишу трошење новца приликом играња игара

Препоруке за родитеље деце која играју видео-игре

Увек обратите пажњу на узраст назначен на видео-игри (ПЕГИ ознака или неки други систем ознака, у зависности од земље)
Прочитајте садржај видео-игре, рецензију, коментаре и оцене других корисника, родитеља, експерата.
Идеално би било када бисте сами испробали да играте игру пре него што је дате свом детету; уколико то није случај, учествујте у игри.
Будите поред детета док игра видео-игре, разговарајте са њим о томе шта му се свиђа, а шта не у вези са конкретном игром.
Имајте на уму да приликом играња видео-игара дете може доћи у контакт са непознатим особама/другим играчима.
Објасните детету шта су лични подаци и зашто је важно да их не дели са другима.
Објасните детету зашто неке видео-игре нису примерене за његов узраст.
Договорите се са дететом о томе колико времена седмично може да проведе у игрању видео-игара, односно испред екрана.
Договорите се у које време дете може да игра видео-игре (успоставите правила и доследно их се придржавајте).
Имајте на уму да током играња видео-игре дете има могућност куповине додатних садржаја (који игру могу учинити непримереном дететовом узрасту) и трошења новца.
Примењујте родитељску контролу и друге техничке мере заштите, поготову када је реч о деци млађег узраста.

Текст приредила
Сузана Плавањац, педагог школе

Техничка подршка
Наталија Дрча, учитељица

ПЕГИ класификација

ПЕГИ систем ознака је осмишљен како би помогао родитељима приликом одабира видео игара и других садржаја за децу и тако их заштитио од непримерених садржаја. Узраснa ознакa потврђује да је игра/садржај прикладан за играче изнад наведеног узраста, па је, нпр. игра са ознаком ПЕГИ 7 намењена деци од седам година и старијој, док је она са ознаком ПЕГИ 18 прикладна само за пунолетне особе.

Шта значе поједине ознаке?

Ознака

Опис

Садржај игре са овом ознаком процењен је као примерен свим узрасним групама. Игра не би требало да садржи било какве звукове или слике које могу уплашити млађу децу, као ни ружне речи. Прихватљиво је веома благо насиље у комичном контексту.

У овој категорији налазе се видео-игре чији садржај (звукови, слике) могу да застраше млађу децу. Веома благи облици насиља (подразумевано, без конкретних детаља или нереалистично насиље) могу се срести у видео–играма са овом ознаком.

Ова ознака налази се на видео–играма које садрже сликовитије приказе насиља према нестварним ликовима или нереалистично насиље према особама које изгледају као људи. Сексуалне алузије или позе могу бити присутне, али ружне речи морају бити сасвим благе. Коцкање, попут оног у стварном животу, у коцкарницама, такође може бити присутно (нпр. игре са картама које би се у стварном животу играле за новац).

У овој категорији видео–игара прикази насиља или сексуалних активности одговарају стварном животу. У игри се може срести екстремно вулгаран језик, а такође могу бити присутне игре на срећу, употреба дувана, алкохола или дрога.

Видео–игре са овом ознаком намењене су искључиво одраслима јер садрже грубо насиље, убијање без очигледног повода или насиље према беспомоћним ликовима. Садрже употребу илегалних дрога и експлицитне сексуалне активности.

Слика

Опис садржаја видео игре

Игра садржи ружне речи (од блажих псовки до сексуалних повика и богохуљења).

Овакви садржаји могу се наћи у играма са ПЕГИ ознаком 12, 16 и 18.

Игра са овом сликом садржи описе етничких, религиозних, националистичких или других стереотипа који подстичу мржњу и дискриминацију.
Овакви садржаји увек се налазе у видео-играма са ознаком ПЕГИ 18 (и вероватно крше националне кривичне законе),

Слика указује на то да се у видео-игри приказује коришћење дрога, алкохола или дувана.

Овакви садржаји увек се налазе у видео-играма са ознаком ПЕГИ 16 и ПЕГИ 18.

Ова слика може се наћи на видео-играма са ознаком ПЕГИ 7 уколико садржи звукове који могу бити узнемирујући или застрашујући за млађу децу, али и на онима са ознаком ПЕГИ 12 уколико су присутни застрашујући звукови или хорор ефекти (али без насилног садржаја).

Ова слика указује на то да игра садржи елементе који подстичу или подучавају коцкање.

Овакви садржаји могу се наћи у играма са ПЕГИ ознаком 12, 16 и 18.

Слика се налази на играма са ознаком ПЕГИ 12 уколико садрже сексуалне позе или алузије на секс, на играма са ознаком ПЕГИ 16 ако се приказује сексуални однос без видљивих гениталија и на играма са ознаком ПЕГИ 18 које садрже експлицитни сексуални садржај.

Игра садржи елементе насиља. У видео-играма са ознаком ПЕГИ 7 оно је нереалистично и без детаљног приказивања насилних сцена, у играма са ознаком ПЕГИ 12 приказано је насиље према нестварним ликовима или нереалистично насиље према особама које изгледају као људи, док игре ПЕГИ 16 и ПЕГИ 18 садрже све реалније сцене насиља.

Реч педагога

24.08.2022.

Препоручене мере превенције COVID-19 у школама и установама ученичког и студентског стандарда

Опште мере превенције заразних болести укључујући и COVID-19 се обавезно примењују без обзира на епидемиолошку ситуацију:

Примена санитарно-хигијенских мера у школској средини и установама ученичког и студентског стандарда (даље у тексту)
Респираторна хигијена (даље у тексту)

Посебне мере спречавања и сузбијања COVID-19:

Вакцинација као специфична мера превенције COVID-19 се препоручује свим особама старијим од 12 година у складу са Стручно-методолошким упутством за ванредну препоручену имунизацију против covid-19 у Републици Србији

овде преузмите изворни документ

>Лица оболела од заразне болести COVID-19 изолују се и лече у објектима који су посебно одређени и припремљени за изолацију и лечење оболелих. Изузетно лица код којих је тестирањем утврђено присуство вируса SARS-CoV-2, а код којих није утврђено присуство ниједног симптома или знака заразне болести COVID-19, односно код којих тежина болести не захтева лечење у болничким условима, изолују се и лече у кућним условима у трајању од седам дана, а изолација се прекида без тестирања. Оболела лица са примарном или секундарном имунодефицијенцијом се изолују у трајању од 14 дана, а стање имунодефицијенције утврђује лекар примарне здравствене заштите.
У случају појаве потврђених случајева COVID-19 у школама, ученичким и студентским домовима, управа установе је у обавези да обавести епидемиолога територијално надлежног института/завода за јавно здравље или друге надлежне установе (Завод за здравствену заштиту студената) који прописује мере сузбијања инфекције.

С обзиром на то да је пандемија и даље у току, као и да постоје фактори ризика који могу довести до погоршања епидемиолошке ситуације, препоруке ће се стално преиспитивати и по потреби мењати у складу са тренутном епидемиолошком ситуацијом.

ПРИМЕНА САНИТАРНО-ХИГИЈЕНСКИХ МЕРА У ШКОЛСКОЈ СРЕДИНИ И УСТАНОВАМА УЧЕНИЧКОГ И СТУДЕНТСКОГ СТАНДАРДА

Адекватни санитарно-хигијенски услови у школама и установама ученичког и студентског стандарда су неопходни за добро здравље, добро учење и одржавање активности ученика, наставног и ненаставног особља и превенцију и контролу заразних болести укључујући и COVID-19.

Санитарно-хигијенски услови подразумевају приступ и доступност:

води за пиће у довољним количинама за све и увек када постоји потреба;
довољном броју чистих и функционалних тоалета одвојених по полу и снабдевених
потрошним материјалом за све и увек када постоји потреба;
довољном броју функционалних уређаја за прање руку снабдевених водом и сапуном за све и увек када постоји потреба.

У школској средини и другим установама потребно је редовно спроводити следеће санитарно-хигијенске мере:

1. Редовно прање руку

Едуковати ученике, наставно и ненаставно особље о значају редовног прања руку и о томе како се правилно одржава хигијена руку у циљу спречавање ширења инфекције, демонстрацијом и постављањем постера, као подсетника о правилном прању руку, на свим местима где се руке перу. Едуковати их да не додирују очи, нос и уста неопраним рукама. Час одељенског старешине искористити за едукацију ученика.
Како? Водом и сапуном у трајању од најмање 20 секунди или употребом дезинфекционог средства на бази 70% алкохола. Дезинфекција руку средствима на бази 70% алкохола не може заменити прање руку водом и сапуном уколико су руке видно запрљане. После три до четири извршених дезинфекција руку, обавезно опрати руке водом и сапуном.
Када? Обавезно при уласку у школу, пре јела, после одласка у тоалет, пре спремања хране, након обављања респираторне хигијене (истресања носа, кашљања у марамицу итд), после игре (нпр. после великог одмора, после часа физичког васпитања) и мажења животиња, када су руке видно запрљане, након повратка из школе и увек када постоји потреба.
Где? На свим улазима у школу, на излазу из сале за физичко, на улазу у ученички/студентски ресторан или у ученички/студентски дом поставити дезинфекциона средства на бази 70% алкохола (користити их уз обавезни надзор наставника/дежурног наставника). На свим уређајима за прање руку поставити течни сапун (нпр. тоалети, учионице). Функционални уређаји за прање руку су једино они уређаји са исправним славинама и чесмама, водом и сапуном.

2. Редовно чишћење школске средине, ученичких и студентских домова

Едуковати представнике локалних самоуправа, директоре школа и других установа, наставно и ненаставно особље о значају редовног чишћења и дезинфекције за спречавање ширења инфекције (ради обезбеђења довољних количина средстава за чишћење и дезинфекцију и како би се успоставиле процедуре за редовно чишћење и дезинфекцију).
Како? Механичко чишћење водом и сапуном или детерџентом, трљањем и стругањем, почев од чистијих ка прљавијим површинама, крећући од оних постављених више ка нижим, завршно са подом. Редовно чишћење се врши коришћењем чистих крпа (различите за различите површине и просторије, нпр. посебна за WC шољу, лавабо, подове, клупе…) и свежих раствора средстава којима се чисти. Употреба средстава на бази хлора се не препоручује. Поступак дезинфекције одређеног простора или установе подразумева низ процедура у којима се употребљавају различите методе и дезинфекциона средства. Дезинфекцију обављају овлашћене установе и стручна и обучена лица онда када за то постоји оправдана потреба. Дезинфекција коју може да обави особље установе се односи само на дезинфекцију заједничких предмета и површина који се често додирују (школске клупе, столови у трпезарији, спортска опрема, кваке, ручке на прозорима, школски прибор – шестар, лењир), и то искључиво средствима на бази 70% алкохола и након механичког чишћења видљиво запрљаних површина. Неконтролисана и некритичка употреба дезифицијенаса може довести до низа негативних ефеката по здравље ученика, наставног и ненаставног особља као што су: иритација коже и појава алергија, екцема и других промена на кожи, иритација слузокоже респираторних путева (носа, ждрела, плућа) и погоршање или појава астме, опструктивне болести плућа и др. Распрскавање дезифицијенса се не препоручује, већ умакање и натапање тканине. При коришћењу дезинфекционих средстава водити рачуна о правилној примени према упутству произвођача (намена, концентрација, начин употребе и неопходно контактно време). Препоручује се прављење плана чишћења (ко чисти, када, на ком спрату, итд).
Када? Обавити чишћење пре почетка рада и свакодневно, минимум два пута дневно. Дезинфекцију заједничких предмета који се често додирују вршити неколико пута дневно.
Шта? Простор и површине (подови, зидови, врата и друге површине које користи већи број особа: школске клупе и столови, столице, кваке, прекидаче за светло, ручке ормарића, славине, WC шоље, водокотлићи, лавабои), прибор (школски шестар, лењир) и опрема у тоалетима, учионицама, зборницама, сали за физичко васпитање (спортски реквизити), у кухињама и трпезаријама.

3. Редовна набавка основног потрошног материјала

Обезбедити довољне количине средстава за чишћење и дезинфекцију и успоставити процедуре за редовну набавку средстава за чишћење и дезинфекцију. Како? Заједничким радом установе и заједнице (надлежне локалне самоуправе и родитеља) за добијање подршке за обезбеђивање основног потрошног материјала (кроз, на пример, оснивање родитељског одбора за санитарно-хигијенске услове). За дугорочно обезбеђивање средстава за адекватно одржавање санитарно-хигијенских услова, размотрити навођење трошкова под посебном буџетском линијом у буџету установе.
Када? Обезбедити дневну снабдевеност основним потрошним материјалом према обиму потрошње.
Шта? Основно: сапун, тоалет папир, убруси за једнократно коришћење, кесе за канте за смеће, средства за чишћење, дезифицијенси на бази 70% алкохола и производи за чишћење (крпе, џогери).

4. Редовна провера функционалности уређаја за снабдевање пијаћом водом, санитацијом и хигијеном

Како? Препоручује се састављање плана редовне провере функционалности са јасно одређеним активностима, специфичним улогама, задацима, распоредом и буџетом за дневно одржавање, чишћење и поправке, као и редовно праћење спровођења плана.
Када? Најмање једном дневно извршити проверу уређаја за водоснабдевање, санитацију и хигијену. Више пута у току дана, у зависности од броја особа присутних у школи, проверити снабдевеност потрошним материјалом и допунити га по потреби.
Шта? Уређаји и инсталације за водоснабдевање, санитацију и хигијену (славине, лавабои, WC шоље, водокотлићи). Проверити њихову исправност и функционалност (нпр. присуство воде и сапуна и/или дезифицијенса на бази алкохола на сваком месту за прање или дезинфекцију руку, исправност водокотлића и WC шоља). Не заборавите на адекватну припрему водоводних инсталација након дужег некоришћења (распусти, празници, викенди) како би одржали исправност испоручене воде преко система јавног водоснабдевања, односно индивидуалног извора.
Како?

Спровести испирање водоводне мреже у објекту на следећи начин: отворити све славине и тушеве и пустити да вода истиче све дoк сe нe испусти цeлa зaпрeминa вoдe у цевима, односно док вoдa нe пoприми свoje уoбичajeнe кaрaктeристикe (изгуби евентуално присутну боју и мутноћу и устали јој се температура).
Спровести термичку дезинфекцију унутрашње мреже на следећи начин: загрејати воду у бојлерима на температуру од 70 до 80 °С и након четири сата испуштати воду преко славина и тушева у минималом трајању од пет минута.
У системима са топлом водом температура воде мора бити већа од 50 °С.
У систему за хладну воду температура воде мора бити испод 20 °С.
Неопходно је редовно контролисање и одржавање славина и тушева: скидање и чишћење свих додатака (мрежица, розета и сл), као и редовна замена дотрајалих елемената.
Потребно је једном годишње очистити и дезинфиковати грејаче на бојлерима, по потреби и чешће.

5. Редовно проветравање свих просторија

Едуковати ученике, наставно и ненаставно особље о значају редовног проветравања просторија у циљу спречавање ширења инфекције. Час одељенског старешине искористити за едукацију ученика. Како? Искључиво природним путем (отварањем прозора), без употребе вештачке вентилације и климатизације централизованог затвореног типа.
Када и колико? Обавезно за време сваког школског одмора и између смена. Уколико временски услови дозвољавају, препоручује се држање отворених прозора и током трајања наставе.

6. Редовно уклањање отпада

Како? Отпад одлагати у кесе у канте за смеће, по могућству са поклопцем и са педалом за ножно отварање како би се избегло додиривање површине канте. Употребљене маске за једнократну употребу (не односи се на платнене маске) одложити у кесу, кесу завезати и бацити у канту за смеће. Кесе са отпадом завезати пре бацања у контејнер и даље третирати у складу са процедуром за управљање комуналним отпадом, уз прописане мере заштите.
Када? Свакога дана и по потреби више пута дневно проверавати да ли су канте пуне и безбедно их празнити. Отпад одлагати у складу са процедуром за управљање отпадом, уз прописане мере заштите.
Шта? Сав комунални отпад који настаје у току дана током активности и боравка у школи, односно другој установи.

РЕСПИРАТОРНА ХИГИЈЕНА

Да би се спречило преношење свих респираторних инфекција, укључујући COVID-19, следеће мере контроле инфекције се препоручују свим особама са знацима и симптомима респираторне инфекције за задржавање респираторног секрета:

Покрити уста и нос марамицом при кашљању или кијању или у недостатку марамица кашљати или кијати у рукав у превоју лакта;
У најближу посуду за отпад одложити марамицу након употребе;

Обавити хигијену руку (прање руку сапуном и водом, дезинфекција руку средствима на бази алкохола) након контакта са респираторним излучевинама и контаминираним предметима/материјалима.

Уџбеници за 2022/2023. школску годину

Списак уџбеника за 2022/2023. школску годину

Уџбеник за предмет Дигитални свет за 1. и 2., као и за 3. разред, када буде изашао у Каталогу уџбеника, биће накнадно додати.

Настава у природи и екскурзије 2022/2023 шк. година

11.01.2022.

Добродошли у ОШ „Јован Стерија Поповић“

- Припремите дете за школу -

Полазак у школу је један од преломних догађаја у животу детете, али и породице.
Припрема деце за школу је обавезан део предшколског система образовања, али се и породица мора припремити и подржати будућег првака.
Што је „мекши“ прелазак из вртића у школу, то је бржа адаптација на школу, а самим тим и стварање позитивног става према школи.
У припремама за школу најпре размислите да ли се дете самостално облачи, да ли само једе, да ли само спава у кревету, да ли сте набављали и читали дечије књиге, да ли сте посећивали дечија позоришта, зоо врт, музеје, колико дуго дете гледа ТВ и шта гледа, која му је омиљена игра и друштво, има ли обавезе у кући?
Ако одговорите искрено себи на ова питања, већ имате одговор да ли сте и да ли припремате дете за школу.

Професионална оријентација

Професионална оријентација је област педагошке психологије која се бави питањима професионалног развоја појединца и друштва у целини.

Савремени свет рада, занимања и свет образовања постављају пред појединца и школу нове изазове и задатке у смислу потребе за припремом ученика при доношењу одлуке и опредељивање за одређено занимање, али и развијања способности код ученика, појединца да у различитим периодима свог живота буде способан за доношење правовремених, флексибилних и адекватних одлука у вези свог професионалног развоја.

Циљ професионалне оријентације је у томе да се кроз процес учења, информисања, тестирања и саветовања ученицима омогући да реално сагледају своје способности, интересовања, потребе и особине личности у односу на захтеве појединих занимања (образовних профила) и да на основу тога што успешније планирају правац свог професионалног развоја.

Професионална оријентација се у нашој школи спроводи од првог до осмог разреда кроз садржаје различитих предмета, теме на часовима одељењског старешине и свесрдну стручну помоћ педагога и психолога школе.

Активност која нашу школу чини посебном на овом плану, већ седамнаест година, је тестирање ученика осмог разреда, батеријом тестова способности, тестом интересовања, тестом мотивације и тестом личности, од стране психолога школе након чега следи индивидуални разговор и професионално саветовање. Тестирање ученика реализује се искључиво уз писану сагласност родитеља.

Подсетник за родитеље

Шта је све потребно да имате у виду када долазите на разговор са предметним наставником или разредним старешином Вашег детета?

Поштовани родитељи,
Овај подсетник је настао у намери да се оствари и побољша комуникација између Вас, родитеља/старатеља наших ученика, и нас, оних који уче и васпитавају Вашу деци.

електронски

Дневник

Мејл адреса коју сте добили увек ће представљати Ваше корисничко име за приступ.

– За прво пријављивање користите добијену лозинку коју ћете одмах по приступу електронском дневнику променити. (нова лозинка мора да има барем једно велико слово, једно мало слово, једну цифру и да се састоји од најмање 8 знакова).

– Ново формирану лозинку дужни сте да чувате, не делите са другим лицима и савесно користите искључиво за лични приступ подацима ученика у електронском дневнику.

– У случају постојања сумње да је друго лице дошло у посед параметара за приступ обавезно поново промените приступну лозинку.

– Уколико Вам је онемогућен приступ на основу додељених параметара, о томе обавестите школу без одлагања.